Hronologija atentata i politickih ubistava


Povodom ubistva srpskog premijera Zorana djindjica agencija Frans pres objavila je hronologiju atentata i ubistava sefova vlada i drzava u poslednjih dvadesetak godina.
6. oktobra 1981. - Na vojnom defileu povodom godisnjice izraelsko-arpaskog rata (oktobar 1973.) muslimanski integristi ubili su egipatskog predsednika Anuara El Sadata.
14. septembra 1982. - Libanski predsednik Besir Gemajel ubijen je u eksploziji bombe, u kojoj je poginulo jos dvadesetak ljudi.
31. oktobra 1984. - Premijer Indije Indira Gandi ubijena je u NJu Delhiju.
1. marta 1986. - U noci izmedju 28. februara i 1. marta u Stokholmu je ubijen svedski premijer Olaf Palme.
1. juna 1987. - Libanski premijer Rasid Karame gine u eksploziji helikoptera, koji ga je vozio od Tripolija ka Bejrutu.
16. oktobra 1987. - Predsednik drzave Burkina Faso Tomas Sankara ubijen je u Uagaduguu, tokom drzavnog udara.
22. novembra 1989. - Nakon ceremonije povodom proslave 46. godisnjice nezvisnosti Libana u zapadnom Bejrutu u atentatu eksplozijom gine libanski predsednik Rene Moavad.
26. novembra 1989. - Ubistvo predsednika Komora Ahmeda Abdalaha tokom drzavnog udara.
21. maja 1991. - Bivsi indijski premijer RaDziv Gandi ubijen je na predizbornom mitingu u juznoj drzavi Tamil Nadu.
29. juna 1992. - Alzirski predsednik Mohamed Budiaf ubijen je iz vatrenog oruzja tokom mitinga u Anabi, na istoku Alzira.
1. maja 1993. - Predsednik Sri Lanke Ranasinghe Premadasa ubijen je u atentatu bombom u Kolombu, dok se kretao u drzavnickoj koloni na proslavi 1. maja.
21. oktobra 1993. - Predsednik Burundija Melkior Ndadaje ubijen je u pokusaju drzavnog udara.
6. aprila 1994. - Predsednici Burundija i Ruande, Ciprijan Ntariamira i Juvenal Habiarimana, ubijeni su u eksploziji aviona, koji su atentatori srusili iznad Kigalija. Premijer Ruande Agata Uvilingijimana je odmah sutradan takodje ubijena iz vatrenog oruzja u Kigaliju.
4. novembra 1995. - Nakon velikog mirovnog mitinga jedan jevrejski ekstremista ubija iz vatrenog oruzja izraelskog premijera Jicaka Rabina.
9. aprila 1999. - Predsednika Nigerije Ibrahima Barea Mainasaru u drzavnom udaru u Niameju ubijaju pripadnici sopstvene garde.
16. januara 2001. - Predsednika Konga Lorena Dezirea Kabilu ubija u Kinsasi jedan od telohranitelja.
1. juna 2001. - Nepalski princ prestolonaslednik Dipendra (29) ubija svog oca - kralja Birendru, svoju majku, sestru, brata i jos cetiri clana kraljevske porodice, pre nego sto je presudio i samom sebi.
6. jula 2002. - Nepoznati napadaci ubijaju avganistanskog potpredsednika HaDzija Abdula Kadira.
12. marta 2003. - Premijer Srbije Zoran djindjic ubijen je iz vatrenog oruzja u Beogradu.

UBISTVA - HRONOLOGIJA

Hronologija politickih ubistava

Atentat na premijera Srbije Zorana djindjica najnoviji je slucaj ubistva sa politickom pozadinom u Srbiji u poslednjih nekoliko godina.
Donosimo hronologiju ubistava javnih licnosti u poslednjih nekoliko godina.
MIROSLAV BIZIC "BIZA" - Privatni detektiv i bivsi policajac, ubijen je 1996. godine ispred "Merkatora" u Novom Beogradu.
RADOVAN STOJIcIC "BADZA" - Pomocnik ministra unutrasnjih poslova Srbije, ubijen je 10. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu "Mama mia".
ZORAN TODOROVIC "KUNDAK" - Generalni sekretar Jugoslovenske levice, ubijen je 24. oktobra 1997. godine u Novom Beogradu, ispred sedista kompanije "Beopetrol", ciji je bio direktor.
MILORAD VLAHOVIC - Policijski pukovnik, pomocnik nacelnika kriminalisticke sluzbe beogradske policije, ubijen je 11. marta 1999. godine ispred Sportskog centra Kosutnjak.
DRAGAN SIMIC - policijski pukovnik i nacelnik Sekretarijata unutrasnjih poslova na opstini Savski venac, ubijen je 8. jula 1999. u Ulici Save Kovacevica u Beogradu.
PAVLE BULATOVIC - Savezni ministar odbrane, ubijen je 7. februara 2000. u restoranu fudbalskog kluba "Rad". Tom prilikom lakse su ranjeni direktor JU Garant banke iz Beograda Vuk Obradovic i upravnik restorana "Rad" Mirko Knezevic.
BOSKO PEROSEVIC - Predsednik Izvrsnog veca Vojvodine i predsednik novosadskog odbora Socijalisticke partije Srbije (SPS), ubijen je 13. maja u Novom Sadu, na otvoranju Poljoprivrednog sajma. Atentator Milivoje Gutovic, radnik obezbedjenja Sajma, odmah je uhapsen.
ZORAN RISTOVIC PRIKA, bivsi pripadnik Jedinica za specijalne operacije RDB pronadjen je mrtav 4. juna 2001. u Resniku.
MOMIR GAVRILOVIC, bivsi rukovodilac RDB, ubijen je 3. avgusta 2001. u blizini svoga stana u Novom Beogradu na uglu ulica DZona Kenedija i Gandijeve.
BOSKO BUHA, general major - pomocnik nacelnika Resora javne bezbednosti ubijen je iz vatrenog oruzja u noci izmedju 9. i 10. juna 2002. na parkingu hotela "Jugoslavija".
NENAD BATOcANIN, zamenik nacelnika Prve uprave saveznog MUP-a i bivsi sef licnog obezbedjenja bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, ubijen je iz automatskog oruzja 26. novembra 2002. ispred ulaza na stadion Crvene zvezde u Ulici LJutice Bogdana.


Sahranjen Boško Perošević
Na gradskom groblju u Novom Sadu danas je nekoliko hiljada ljudi u posmrtnoj povorci ispratilo Boška Peroševića na poslednji počinak. Iako je početak sahrane bio zakazan za 17,30 sati, ispred kapele se još od ranih poslepodnevnih sati tiskao veliki broj rođaka, prijatelja, poštovalaca i sugrađana pokojnog predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine i šefa novosadskih socijalista. Oni su, u mimohodu, izjavljivali saučešće pokraj kovčega njegovoj porodici. 

Kad je episkop bački Irinej uz sasluženje arhijereja Srpske pravoslavne crkve održao opelo, od Peroševića su se oprostili predsednik Skupštine AP Vojvodine dr Živorad Smiljanić i potpredsednik Pokrajinskog izvršnog veća prof. dr Pavle Budakov. 

Sahrani Boška Peroševića prisustvovali su republički premijer Mirko Marjanović, načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić, generalni sekretar SPS Gorica Gajević, potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović, predsednik JUL LJubiša Ristić, predsednik Privremenog izvršnog veća AP Kosovo Zoran Anđelković, gradonačelnik Novog Sada dr Stevan Vrbaški, kao i veliki broj saveznih, republičkih, pokrajinskih i gradskih funkcionera, predstavnika MUP-a Srbije i VJ. 

Najverovatnije zbog velike vrućine, u toku opela za kratko je pozlilo premijeru Mirku Marjanoviću, gde je bila neophodna i lekarska intervencija.